KONVERGENT
Nevoljno sanjarenje (košmarenje), to pakosno asdsdasdasdd, iscezlo je vec odvajkada iz dimenzija duhovnih, vantelesnih i nama nedokucivih dozivljaja koja bejahu supstanca za tobozna tumacenja. A kako i ne bi? Ta naivno-nevina uloga bila nije oskrnavljena, niti njezin dasak kratkotrajne utehe ugusen kakvim ateistickim pokretom zdravog razuma.
No, fenomen se poceo desavati toliko ucestalo u okvirima bazicne materijalne stvarnosti i sa time je sada trebalo ziveti. Da bi svaka jedinka najzad okrenula kompas sopstvene radoznalosti ka tacki apsolutnog ponistenja, bilo je nesumnjivo. Sve to postase isuvise ocigledno. Ako je mojem (biomehanickom) nervnom sistemu otkucao cas cestite zadate analize, mogu slobodno govoriti da nisu pomagala ta djavolja nedogledna Polja.
Matrica takvih, gorostasnih, dimenzija nepoznatih polja rasplinulo se od distrikta do distrikta. Trenutak dadasnjice ne poznaje identitet arhitekte zasluznog za ovakav jedan prizor.
Catalac treba razumeti, to